Post by Lamija on May 11, 2015 6:59:37 GMT
Vec dugo razgledam ovaj forum i sada sam odlucila da napisem svoje iskustvo. ljudi cesto grijese pa misle da je nasilje samo fizicko nasilje. zaboravljaju za verbalno i psihicko nasilje. ja sam imala prijateljicu za koju sam mislila da je iskrena. ali mama me upozoravala da mene ta prijateljica uglavnom kontaktira kada joj ja nesto trebam. ja sam ignorisala to jer smo ponekad izlazile i onako. bez da joj ista trebam. mada se cesto desavalo da bi me kontaktirala bas poslije zajednickog izlaska da joj nesto treba. ja sam htjela pomoci. nisam jednom ostala budna da bih joj pomogla sa ucenjem, pisanjem zadace ili slicno. nerijetko sam ostajala budna da bih stigla i svoje i njene obaveze, a ona je spavala. tako je bilo u srednjoj skoli. sada smo prva godina fakulteta. upisale smo razlicite, nepovezane fakultete i za ovih skoro godinu dana od mature, kontaktirala me samo jednom, u septembru prosle godine da joj dam broj prijateljice iz starog razreda koja je upisala isti fakultet. i dala sam joj. mada mislim da nisam trebala. i sada znam da je ona mene iskoristavala. i to je nasilje. nije samo udarac nasilje. ponekad losi postupci ljudi bole vise nego udarci, zar ne?
